О књизи: година / Његови прсти дрско и самоуверено откопчавају моју јакну. Зграбим га за руку, покушавајући да га зауставим, али Кевин скоро без напора одгурује моју руку и наставља да повлачи патентни затварач. „Нећу“, опирем се, али и сам разумем да је то слабо, а човек то осећа, па не стаје. Његов језик клизи по врху врата, голицајући рупицу испод уха и режња. Руке се пробијају испод јакне, врелим додиром прже стомак. Тако познат додир, утиснут у моје сећање из те ноћи. - Желим.